Emir Sahiti je krajem ljetnog prijelaznog roka napustio redove Hajduka i otišao u njemačkog drugoligaša HSV. Na Poljudu je proveo šest i pol sezona, a kosovski reprezentativac je za to vrijeme odigrao ukupno 166 utakmica i zabio 24 gola, te u dva navrata osvojio Kup.
Sada se u intervjuu za 24 sata, između ostalog, osvrnuo i na situaciju u kojoj ga je trener Gennaro Gattuso izbacio iz momčadi.
Kakav je bio rastanak s Hajdukom?
Šest i pol godina proveo sam u Hajduku i kad sam krenuo za Hamburg, bilo mi je jako teško, čak sam i zaplakao. Jako sam vezan za Split i Hajduk, ali život profesionalnog nogometaša je takav, jednostavno je došlo vrijeme da moram dalje. Hajduk je i dalje dio mene, gledam svaku utakmicu, čujem se sa suigračima Krovinovićem, Melnjakom, Rakitićem… i drago mi je da im ide dobro.
U Splitu sam ostavio puno dobrih prijatelja, bili smo kao braća u teškim trenutcima i nadam se da ćemo ove godine slaviti, da će Hajduk osvojiti naslov prvaka, a HSV izboriti povratak u prvoligaško društvo pa da imamo dvostruko slavlje. I Hajduk i HSV su veliki klubovi, HSV čeka povratak šest godina, Hajduk naslov prvaka 20 godina i vjerujemo da je to ta sezona i za jedne i za druge.
Uvijek kažete “mi” kad govorite o Hajduku?
A kako drugačije, ja sam dio Hajduka, Hajduk je dio mene. Odigrao sam sedam utakmica u ovoj sezoni i ja sam bio dio ove momčadi…
Mnogi zasluge za dobre igre i rezultate Hajduka pripisuju treneru Gattusu, kakva su vaša iskustva s njim?
Kratko smo surađivali, ali odličan je trener i čovjek. Van terena zna se i našaliti, ali na terenu je maksimalno posvećen radu. On je jako strog i zahtjevan, uvijek drži cijelu momčad u fokusu i puno sam naučio od njega.
Jednom vas je nakratko kaznio izbacivanjem iz momčadi.
I taj slučaj ga jako dobro opisuje. Ručak je bio od 12-14 sati, a kako sam ja malo kompliciran kad je u pitanju hrana, nisam pojeo ono što je bilo planirano za taj dan. Možda sam trebao pojesti nešto drugo a ne ništa, pogriješio sam i zaslužio sam kaznu. Sutradan mi je rekao da sam kažnjen i da ne idem na utakmicu, ali na prvom sljedećem treningu me dočekao, zagrlio me i kazao mi da je on sve zaboravio sve, neka zaboravim i ja i idemo skupa dalje.
To jako cijenim kod njega, tu iskrenost i odnos, ispričao sam mu se i rekao da se to više neće ponoviti, i to je bilo to. Čak je i na press konferenciji rekao da sam zakasnio, nije želio otkriti o čemu je bilo riječ. Svaka mu čast na tome.
